Osećanje krivice je otrov

Krivica je najteži osećaj koji muškarac nosi posle neželjenog razvoda. Nije reč o tome da si negde pogrešio. Reč je o dubokom uverenju da si ti kriv za sve što se desilo.

Da si ti uništio porodicu. Da si propao kao otac, kao muž, kao prijatelj, kao muškarac. I to prvo u sopstvenim očima.

Misli koje se vrte

Misli koje muče muškarca posle razvoda idu uvek istim redosledom.

Da sam bio bolji, ovo se ne bi desilo.

Da sam bio strpljiviji, sada bismo bili zajedno. Planirali bismo nešto.

Da sam je više slušao, ne bih sada ovo prolazio.

Deca su nesrećna zbog mene. Znam, video sam.

Svi na kraju vide da sam zajebao najvažniji odnos u svom životu.

Ja sam taj koji nije uspeo da sačuva ono najvažnije. Ja sam neuspeh.

Te misli ne dođu jednom pa prođu. One se vrte u krug, danima i mesecima. I posle nekog vremena osećaj krivice počne fizički da isijava iz čoveka.

Razvod ruši identitet

Razvod nije samo pravna procedura. Nije samo to da se dvoje ljudi razvrgnu iz bračne zajednice.

Razvod je totalna destrukcija muškog identiteta. Identiteta oca. Identiteta zaštitnika.

Svega onoga što muškarac po svojoj prirodi treba da ispunjava i što je njegova osnovna svrha.

Šta krivica zaključava

Zato te taj osećaj krivice i drži. Zarobljava te u prošlosti i u stalnoj ruinaciji.

Ne daje ti da kreneš dalje. Ne daje ti da pokažeš ono što stvarno jesi.

Verovatno si dobar otac. Dobar prijatelj. Dobar u svom poslu. Ali zbog onoga što se desilo, te kvalitete si izgubio. Prvo u sopstvenim očima.

Brak je bio dvoje

Brak je zajednica dvoje ljudi. Nisi ti bio sam u tome. Ni problemi koji su ga rasturili ne pripadaju samo tebi.

Distanca. Prevara. Svađe. Emotivna hladnoća.

To je suštinski zajednički ples. Ne možeš da ga igraš sam.

I tvoja bivša je učestvovala u tome, koliko god ti sada tražio drugačije objašnjenje.

Čak i da si ti više grešio. Čak i da si manje davao sebe. To ne skida njenu odgovornost.

I ne ostavlja tebe samog na poprištu propalog braka.

Brak je oduvek ples za dvoje.

Krivicu s druge strane uvek igraš sam.

To nije pravda

Ti si taj koji sebe procenjuje. Po sopstvenim tumačenjima i po sopstvenim osećanjima.

A osećaj krivice te usmerava da vidiš isključivo svoje greške.

Njene umanjuješ. Ili ih potpuno brišeš.

To nije nikakav oblik pravde. To je najstrašnije samokažnjavanje koje postoji. I ono ti samo produžava agoniju i bol.

Krivica nije pravda. To je samokažnjavanje koje ti produžava bol.

Šta deca zbog toga gube

Deca možda nisu stalno fizički pored tebe. Odgovornost za njih i dalje nosiš.

I dalje treba da im budeš pravi primer.

Ali dok god u glavi vrtiš priču da si kriv za sve, ti automatski umanjuješ ono što stvarno možeš da im pružiš.

A to je na kraju najbitnije. Da sve ovo ne ostavi trag na njima i na tebi.

Milionima dobrih ljudi

Suština je jednostavna. Bio si u vezi koja nije uspela. To se dešava milionima ljudi na ovom svetu. Milionima dobrih ljudi.

Ne pričam o alkoholu, nasilju i opijatima. Pričam o potpuno normalnim ljudima.

O ljudima koji rade pošteno. Koji brinu o svojoj porodici i o svojoj deci.

I onda se takvom čoveku desi da ga gospođa obavesti da je kraj.

Nema više. Šta smo se družili, družili — od sad ti levo, ja desno.

Svet se raspada za minut

Tog trenutka se njegov svet raspada.

Sve što je do tada planirao, radio i čemu se radovao — odjednom pada u vodu.

Ostaje sam sa sobom. Prebira po uspomenama i traži krivicu. I nalazi je. Uvek je nalazi — u sebi.

Tvoj deo i njen

Ali ta krivica nije samo tvoja. Oboje ste učestvovali u tome.

Svako nosi svoj deo. I taj deo je jedino što je stvarno tvoje.

Nosi njega. Njen deo nikada nije bio tvoj teret.

Pitanja i odgovori

„Zašto pred prijateljima i porodicom branim nju, a sebe predstavljam kao krivca?“ (pred svima je braniš — „nije ona kriva, ja sam zabrljao“ — i posle toga ti bude gore nego pre razgovora.)

— Lakše ti je da pred drugima nosiš masku lošeg momka. Teže je priznati da si gradio život sa osobom koja je odustala od ’vas’ i otišla. Kad sebe optužiš, ti držiš priču pod kontrolom. Diraš sopstvenu ranu jer to boli manje od tuđe osude. To nije viteštvo. To je samokažnjavanje kojim čuvaš iluziju o braku koga više nema.

„Zašto se osećam krivim i kad znam da nisam kriv?“ (svesno si to odavno raščistio i nabrojao sebi sve razloge, ali loš osećaj stoji netaknut, kao da te uopšte ne čuje.)

— Znanje i osećaj ne stanuju na istom mestu. Znaš glavom. Osećaj radi ispod toga u telu i tvoje zaključke uopšte ne čuje. Zato možeš sto puta sebi da objasniš i da ti posle toga bude isto ili gore. Nije dovoljno promeniti mišljenje — neophodno je promeniti program koji tvoj sistem izvršava. A za to ti je potrebno precizno uputstvo.

„Kako da znam da li je moja krivica zaslužena ili izmišljena?“ (ne umeš da razlikuješ ono za šta stvarno jesi odgovoran od onoga što si sam sebi natovario.)

— Proveriš i vidiš. Odgovornost ima izlaz — krivica nema. Ima samo uporno ponavljanje. Godinama te drži na istom mestu bola i patnje. To nije pravda nego podsvesni program. Program se ne koriguje analizom i razmišljanjem. Koriguje se aktivnim izvršavanjem preciznih koraka.

„Da li me ovaj osećaj krivice zapravo drži vezanim za nju?“ (ponavljaš sebi da hoćeš da je zaboraviš, a u glavi je vrtiš od jutra do mraka.)

— Upravo to se dešava. Krivica je nevidljiva pupčana vrpca. Dok se pitaš šta si mogao drugačije, ti si i dalje u odnosu sa njom — samo u svojoj glavi. Više nisi sa njom u braku. Ostao si sa njom u krivici. Tek kad njen deo odgovornosti vratiš njoj, ona izlazi iz tvog sistema i tone u zaborav. To se postiže praćenjem vrlo preciznog uputstva.

„Zašto me uvek posle par dobrih dana krivica poklopi još jače?“ (prođe nekoliko dana kad ti je lakše, pa te loš osećaj udari gore nego pre — i znaš da nazaduješ.)

— Tvoj sistem mir doživljava kao ’opasnost’ — jer mu je nepoznat. Uhvatiš sebe da se smeješ, da radiš normalno, da si spavao — i odmah stigne žaoka: „kako bi bilo da smo i dalje zajedno“. Onda se automatski vratiš u pakao samooptuživanja da odradiš svoju kaznu. Ne možeš ga prekinuti ni ubeđivanjem ni savetima, nego isključivo egzekucijom preciznog uputstva koje preseca taj mehanizam tamo gde je i nastao.

Tvoj sledeći korak

Ako se prepoznaješ u ovome što objašnjavam i želiš da zauvek izbaciš 'bivšu' iz svog sistema — da više ne misliš o njoj, da ponovo spavaš normalno, da radiš punim kapacitetom i da budeš pravi Tata kad si sa svojom decom — javi se.

— Garancija Uspeha 100% —

Zakaži konsultacije →