REZULTATI KORISNIKA PROGRAMA KEGP

Da ti sad kaže 'izvini za sve', da li bi je primio nazad?

A ne, ni u ludilu. Sad znam šta sam joj sve pružio tokom braka. Posle njenog zahteva da se razvedemo sve sam to zaboravio i uporno mučio sebe: gde i šta sam pogrešio. Tonuo sam sve dublje i gubio kontakt sa realnošću. Stid i krivica su me uništavali. Da nisam došao kod tebe i krenuo sa programom, nisam siguran koliko bih još izdržao. I zato sad, kad sam pronašao svoj unutrašnji mir i vratio poverenje u sebe — Ja sam taj koji bira i postavlja uslove: 'ko, kad, gde i kako'.

Da li ti je bilo teško da priznaš da si na samoj ivici?

Jeste. Nije lako da sedneš ispred nepoznatog čoveka i kažeš da noćima ne spavaš i uporno razmišljaš o najlakšem načinu da okončaš svoju agoniju. Tek kad sam to izgovorio na glas, ukapirao sam koliko sam loše. Danas kad razmišljam o tome i dalje sam zbunjen kako si uspeo da počistiš sve te crne misli iz moje glave.

Tvoja poruka čoveku koji je tamo gde si ti bio nekada i misli da za njega nema izlaza?

Nemoj da odlučuješ o ostatku svog života dok noćima ne spavaš i uporno sebe optužuješ. Ja sam tada bio ubeđen da je sa mnom stvarno gotovo, ali... Radeći po programu ponovo sam otkrio koliko sam sposoban i šta sve mogu da pružim ljudima koje volim. Sad mi je krivo što sam zbog njene prevare bio spreman da otpišem sebe. Javi se Zoranu i otvoreno reci šta ti se događa. Ne moraš čak ni da znaš odakle da počneš — on će ti postaviti prava pitanja.

Da li si brinuo da ćeš postati agresivan ako prestaneš da ćutiš?

Da, jesam, jer sam u sebi osećao ogroman pritisak svega toga što sam prećutao. Mislio sam da će, ako krenem da joj odgovaram, sve to eksplodirati, da ću napraviti totalni haos i dovesti sebe u još veći problem. Zato sam nastavljao da ćutim i tražim adekvatno rešenje. Ovaj program mi je pomogao da se oslobodim tog potisnutog besa i nezadovoljstva, tako da sad mogu da joj kažem sve ono što poželim bez ikakve strepnje i zadrške.

Da li si na početku programa očekivao tako velike promene u sebi?

Iskreno, želeo sam ih ali nisam imao ideju kako je to moguće. Mislio sam: dobro, ja ću raditi sa Zoranom, ali ona će me opet zvati, vređati i pretiti. Šta smo onda rešili? Bio sam ubeđen da ću moći da se smirim tek kada me ona zauvek ostavi na miru, ali... Radeći po programu doživeo sam da moj mir više uopšte ne zavisi od nje. Onaj poziv koji sam završio za 15 sekundi i nastavio da gledam utakmicu to mi je najbolje pokazao. Tada mi je postalo jasno koliko se SVE u meni promenilo.

Kako bi izgledao tvoj život da se nisi prijavio u program?

Uf jezivo, mislim da bih i dalje govorio sebi: izdrži još samo malo, proći će uskoro — a znao bih da neće. Godinama sam tako živeo i dok smo bili u braku. Uvek sam čekao da se 'ona' smiri pa da se i ja opustim. Verujem da bih nastavio tako: da popuštam, izvinjavam se, tonem sve dublje i sve to pravdam brigom za decu. U narednih par godina sigurno bih postao težak zavisnik od lekova ili alkohola.

Šta te je zadržavalo da se odmah prijaviš u KEGP program?

Mislio sam: biće kao i sa prethodnim terapeutom - dok ja ispričam ceo moj brak i sve što mi se dogodilo, prođe mnogo vremena. Meni deca dolaze i ovog vikenda, a ja opet neću znati šta ću sa sobom kad su tu. I zato sam došao nadajući se da će ovoga puta biti drugačije. Da, bilo je — stvarno drugačije!

Nekad si za ovakav rad na sebi mislio da je 'egoizam' i zapostavljanje dece?

Jesam. Pre ovog programa verovao sam da će ljudi pričati da sam sebičan zato što se bavim sobom umesto da brinem kako deca podnose naš razvod. Ali s druge strane video sam da bez obzira na svu moju brigu — kad sam s njima, ja uopšte nisam prisutan. Haotične misli, tenzija, osećanje tuge i beznađa, reči kojih nema, a toliko toga bih želeo da im kažem. I dan danas mi nije jasno kako su promene počele tako brzo da se dešavaju?! Najupečatljivija mi je ona kad mi je sin rekao da se napokon opet smejem kao pre — a samo što je počeo drugi mesec programa.

Šta bi rekao ocu koji misli da je već kasno da popravi svoj odnos sa decom?

Savršeno dobro znam kako izgleda kad na svako tvoje pitanje uvek dobijaš kratki "da - ne" odgovor. Neminovno je da pomisliš: gotovo je, gubim ih zauvek, više neće ni da pričaju sa mnom. Ali to nije tako — sad definitivno znam. Danas opet imamo naše 'muške' stvari, zezamo se, uživamo i svako malo me zovu da pitaju za savet. Ako to želiš za sebe javi se Zoranu i počni sa njegovim programom.

Da li si svima objašnjavao 'to' što ti se desilo?

Da, osećao sam neverovatnu potrebu da im objasnim svoju stranu, ali... čim bih krenuo taj razgovor, bilo mi je užasno. Šta da im kažem? Kako da znam da mi veruju? U stvari, želeo sam da budem siguran da me ne smatraju budalom. To me je dovodilo do ludila — sve dok nisam radeći po programu napokon 'ukačio' koliko je besmisleno pravdati se ljudima za ponašanje druge osobe, čak i kad je to tvoja bivša žena. Danas mogu da pričam o njenoj prevari, bez ikakvih emocija — jer to što je uradila to je ona, to nisam ja i uopšte me više ne zanima šta drugi misle o tome.

Šta ako ti neko sutra kaže nešto ponižavajuće?

Ranije mi je i sama pomisao na to bila dovoljna da se nerviram i strepim od ljudi. U glavi bih 'čuo' šta će da mi kažu i odmah bih se osećao ponižen i besan. Sad, posle rada sa ovim programom potpuno drugačije doživljavam takve komentare (kad se dese). Znam da ih govore upravo oni, koji se najviše boje takvih stvari.

Da li to znači da ti više nije važno ničije mišljenje?

Naprotiv — važno mi je šta misle ljudi do kojih mi je stalo. Ranije sam se opterećivao i ljudima koje jedva poznajem. Vidim nekog na ulici i već razmišljam šta je čuo i šta misli o meni. To me je strašno iscrpljivalo. Kroz program sam prestao da svakom tom 'zamišljenom' mišljenju dajem značaj i težinu. Sada čak mogu i uživo da čujem takvo mišljenje i da se samo osmehnem, bez ikakve želje i potrebe da ga osporavam.

Da li novi odnos rešava strah od samoće?

Pre KEGP programa mislio sam da bi sve bilo lakše samo da nađem nekoga. Najviše me je plašilo da ću ostatak života provesti sam. U stvari, nikad nisam sebe ni zapitao kakvu to ženu Ja stvarno želim — bilo mi je važno samo da imam 'nekoga' pored sebe. Radeći po programu sve se promenilo — postao sam svestan sopstvene vrednosti bez obzira na prisustvo žene. Sad mi je prioritet kako se ja osećam i da li ta žena 'meni' stvarno prija.

Da li prihvatanje sebe znači da treba da odustaneš od ljubavi?

Ma kakvi. Voleo bih da imam nekoga, da delimo svakodnevicu i da pravimo planove. Samo što sam pre programa, smatrao da sam 'oštećena roba' i otpisivao sebe. Dva braka iza mene, godine idu — šta ja sad mogu da ponudim i šta da očekujem od života? Sa tim mislima sam i došao kod Zorana. Tokom programa sve se promenilo. Nisam prestao da želim ženu. Prestao sam da se osećam manje vrednim zato što je trenutno nemam i ono najbitnije: Sad tačno znam šta očekujem od svake buduće žene. Meni je to ogromna promena. Mogu da upoznam nekoga — bez ikakvog grča da od 'nje' zavisi kvalitet mog života.

Da li se bojiš tog nedefinisanog perioda samoće?

Više se uopšte ne bojim ni samoće ni 'neravnina' na putu. Uživam u svojim svakodnevnim aktivnostima, vikendima sa decom i viđanju sa prijateljima. A ranije bih po čitav dan mislio: eto, vidi koliko si već sam, niko te neće, ovako ćeš dok si živ. Sad takve misli (i kad se pojave) više me uopšte ne uznemiravaju. Jer sad znam ko sam, šta sam i koliko vredim kao muškarac.