Prevara i Oproštaj

Prevarila te je. Ti si odlučio da oprostiš. Pričali ste, ona se izvinila, sve je izgovoreno.

A tebi nije dobro.

Odluka je jedno, reakcija drugo

Pružiš ruku, dotakneš je — i u glavi krene film. Kako je druge ruke dodiruju.

Stomak se steže. Vilica se ukoči. Zubi samo što ne zaškrguću.

I ti sebi ponavljaš sve tačne stvari: tolike godine, brak, deca, kumovi, prijatelji. Logično, svesno, sve razumeš i imaš prave razloge.

Ali nešto u tebi vrišti. Ti to gutaš i potiskuješ.

Odluku donosiš svesno.

Reakciju ne biraš — ona dolazi spontano.

Zašto telo ne prihvata dogovor

Tvoj nervni sistem nije bio na tom razgovoru.

On je taj događaj zaveo kao opasnost — i to opasnost od one vrste koja ne dolazi spolja, nego od osobe uz koju si spavao. Za tvoju neurologiju to je isto kao da si otkrio da tlo pod tobom nije čvrsto.

A kad sistem jednom nešto zavede kao opasnost, on ne pita da li ste to rešili razgovorom. On radi svoj posao: skenira, proverava, javlja uzbunu.

Zato reaguje pre nego što ti stigneš da pomisliš. Nije to slabost karaktera. To je sistem koji radi tačno ono za šta je napravljen.

Telefon, druga prostorija, poverenje

Zazvoni joj telefon — tebe preseče.

Čuješ je kako priča u drugoj prostoriji — zastaneš, naćuljiš uši da čuješ ko je.

Iako si sebi rekao da si iznad toga. Da te to ne dotiče. Da je poznaješ i da joj veruješ.

Verovao si joj i pre nego što se desilo to što se desilo. Pa kako sad da opravdaš svoje poverenje?

Zamka provere

I onda počne provera. Pogledaš telefon. Pitaš gde je bila. Uporediš priču sa onim što ti je rekla juče.

Svaki put kad proveriš i ništa ne nađeš, na kratko odahneš.

To olakšanje traje sat, možda pola dana. Pa se vrati — i sledeći put ti treba još jedna provera, pa još jedna.

Provera ne smiruje sistem. Ona mu potvrđuje da opasnost i dalje postoji, jer da ne postoji, ne bi je proveravao. Svaka provera pojača petlju umesto da je zatvori.

I tu većina muškaraca zaključi da je problem u njoj — da nešto krije. A problem je u petlji koja se sama hrani.

Osećaj ne slabi — jača

Ovo je deo koji muškarce najviše zbuni.

Očekuješ da će vremenom da bledi. A biva sve intenzivnije i sve neprijatnije.

Počne da ti razara koncentraciju. Onda i sposobnost da funkcionišeš tamo gde moraš — na poslu, u komunikaciji sa ljudima, sa decom.

„Vreme leči" ovde ne radi. Vreme leči kad se rana zatvori. Ako je svaki dan ponovo otvaraš proverom i filmom u glavi, vreme samo produbljuje obrazac.

Smeh iza leđa

Ideš ulicom. Sretneš nekoga i taj se zbog nečega nasmeje.

Šta ti prvo padne na pamet? Zašto se smeje? Ili preciznije — kome se smeje?

Niko ti nikad ništa nije rekao u brk. Ali taj osećaj da ti magareće uši rastu kad čuješ smeh iza leđa — to je osećaj koji uništava muškarca.

Ne znaš da li je neko ispričao vic ili se tebi smeju. I to je najgori deo.

Jer to više nije pitanje njene prevare. To je pitanje tvog mesta među ljudima — a to je za muškarca temelj.

Zašto reči nisu dovoljne

Ako je tvoja odluka da oprostiš — reči nisu dovoljne.

Razgovor, objašnjenje, izvinjenje, sve što uz to ide: to je ljubazni deo. Ali to je samo polazna tačka, ne i konačno rešenje.

Posle toga ostaješ ti. Ne samo tvoj intelektualni deo, nego tvoja neurologija. Tvoje spontane reakcije. Misli koje ne biraš, nego dolaze same — u trenutku kad se stisne želudac i kad se vilica ukoči bez tvoje volje.

Oproštaj nisu suve reči. Na njega mora da pristane i tvoja biologija.

Oproštaj nije poklon njoj

Ovde muškarci naprave grešku u računu.

Misle da je oproštaj nešto što se daje njoj — kao potpis kojim se briše ono što je uradila.

Nije. Oproštaj je stanje u kome tebe to više ne drži za gušu.

Zato oproštaj i odluka da ostaneš nisu ista stvar. Možeš ostati, a da ti sistem i dalje vrišti. Možeš otići, a da te i dalje budi u dva ujutru.

I zato ovo pitanje mora biti rešeno. Jer ako ostane nerešeno, ide sa tobom dalje — u svaku sledeću vezu, u tvoj odnos sa decom, u način na koji gledaš sebe u ogledalu.

Šta mora da se desi

Taj deo tebe mora da se dogovori sa tvojom svesnom odlukom.

Tvoja biologija i tvoji nervi moraju da pristanu na ono što si ti svesno odlučio. Dok se to ne desi, ti nisi oprostio — ti se boriš sam sa sobom i gubiš.

Usklađivanje nervnog sistema sa odlukom ne ide samo od sebe i ne ide preko volje. Ide kroz vrlo precizne korake.

Tek kad tvoja osećanja potvrde tvoju odluku, oproštaj postaje stvaran — i mir se vraća u tebe.

Pitanja i odgovori

„Da li treba da saznam sve detalje prevare da bih mogao da joj oprostim?“ (Znaš šta se desilo, ali stalno imaš još jedno pitanje.)

— Šta ćeš da uradiš sa tim detaljima? Već od onoga što znaš ne spavaš, ne koncentrišeš se na posao i nisi prisutan kad si sa decom. A sada tražiš još informacija o njoj i njemu. Činjenice potrebne da odlučiš šta ćeš sa tim odnosom su jedno. Tvoje uporno istraživanje svakog njihovog susreta je drugo. Sada treba da se pozabaviš sobom i svojim osećanjima koja ti svakog dana zagorčavaju život.

„Ako joj oprostim, zar joj time ne poručujem da može ponovo?“

— Njeno buduće ponašanje nećeš obezbediti svojim sadašnjim nagađanjem. Ne postoji količina tvoje ’opreznosti’ koja garantuje da te neko neće ponovo prevariti. Tvoj posao je da znaš šta hoćeš, šta si spreman da prihvataš i da budeš sposoban da postupiš u skladu sa tim. Upravo tome služi stabilizacija kroz KEGP program: da odluke o svom životu donosiš iz osećaja sigurnosti u sebe, umesto iz straha šta će ona sledeće uraditi.

„Zašto se upoređujem sa čovekom sa kojim me je prevarila?“ (Gledaš kako izgleda, koliko ima godina, čime se bavi i šta ima što ti nemaš.)

— Zato što si prihvatio da njen izbor određuje tvoju vrednost. Sad njega proučavaš da bi saznao šta tebi nedostaje. A gde si ti u svom životu dok se baviš njime? Šta se dešava sa tvojim poslom, tvojom decom, tvojim zdravljem? Njegove godine, izgled i novac neće ti odgovoriti ko si ti. Prestani da svoju vrednost procenjuješ kroz čoveka sa kojim te je prevarila. Tvoj doživljaj sebe je ono čime treba da se pozabaviš.

„Ona kaže: ako si oprostio, zašto mi to stalno pominješ?“

— Rekao si da si oprostio, ali te to i dalje izjeda. I sada ponovo razgovarate o istom, ti ponovo objašnjavaš koliko te boli i čekaš da ona kaže nešto posle čega će ti biti dobro. Koliko ste takvih razgovora već imali? Njeno izvinjenje si čuo. Ostalo je ono što ti osećaš i proživljavaš. Tim delom se bavimo u KEGP programu, da se tvoj dan više ne svodi na ponovno preživljavanje njene prevare.

„Šta ako sam rekao da opraštam samo zato što sam se uplašio da će otići?“

— Onda je tvoj prvi zadatak da raščistiš taj strah. Sve dok veruješ da bez nje nećeš ni živeti, pristajaćeš na stvari koje te povređuju samo da bi ostala. A njen ostanak ti neće vratiti ni mir ni dostojanstvo ako svakog dana strepiš da će ipak otići. Prvo treba da vratiš sigurnost u sebe i sposobnost da vodiš svoj život. Iz tog stanja odlučuješ da li želiš život sa njom i pod kojim uslovima.

Tvoj sledeći korak

Ako se prepoznaješ u ovome što objašnjavam i želiš da zauvek izbaciš 'bivšu' iz svog sistema — da više ne misliš o njoj, da ponovo spavaš normalno, da radiš punim kapacitetom i da budeš pravi Tata kad si sa svojom decom — javi se.

— Garancija Uspeha 100% —

Zakaži konsultacije →