Žena prežali brak pre nego što zatraži razvod

Kad ti žena saopšti da želi razvod, za tebe je to šok, neverica i početak tvog ličnog pakla. Za nju je to kraj procesa koji je trajao mesecima, a verovatno i godinama.

Odluka nije doneta tog dana

Ona tu odluku nije donela juče, dok je spremala ručak. Procesuirala ju je u sebi jako dugo. I onda, kad je zaključila da je spremna, iznela ju je na sto.

Dok je ona sve to radila, ti nisi imao pojma šta se dešava. Drugim rečima — dok si ti mislio da je sve u redu, ona je polako, ali sigurno zakopavala i tebe i vaš brak.

Da odmah raščistimo: ne pričamo o ekstremnim slučajevima, o nasilju i sličnim situacijama. To je posebna priča. Pričamo o naizgled savršenoj porodici. A žene iz takvog odnosa ne izlaze preko noći. Ne donose odluku naglo, hirovito, bez ozbiljnog vaganja i konsultovanja. Za njih je to dug i iscrpljujući proces.

I taj proces ima svoje vrlo specifične faze.

Faza 1 — tiho povlačenje

Ona se više ne svađa kao pre. Prestaje da reaguje impulsivno. Ne insistira više na stvarima na kojima je godinama insistirala.

I ti tada obično pomisliš: napokon mir u kući.

Ali to nije mir. To je njeno odustajanje. Od tebe i od vašeg braka.

Faza 2 — traženje potvrde spolja

Zatim dolazi period u kome ona traži potvrdu svoje odluke van kuće. Razgovara sa prijateljicama, sa sestrom, sa majkom. Ne tako retko i sa terapeutom.

Proverava da li je sve u redu sa njom i da li je njena odluka prihvatljiva ljudima koji joj daju podršku i koji stoje uz nju.

I svaki put kad dobije potvrdu, ona je korak bliže izlazu.

Faza 3 — plan, ne fantazija

Onda dolazi faza u kojoj zamišlja novi život bez tebe.

Ali pazi: to nije fantaziranje. To je plan. Ratnički plan. Ona uzima sve u obzir — šta bi radila, gde bi živela, kako bi to izgledalo.

I svaki put kad joj taj zamišljeni život deluje bolje od sadašnjeg, njena odluka je sve čvršća.

Faza 4 — prihvatanje

Prolazeći kroz sve to, ona je već odradila i svoje tugovanje, i svoj bes, i svoje razočaranje, i pregovaranje sa samom sobom.

Zato onog momenta kad ti kaže „gotovo je", ona to ne govori uzbuđeno ni uznemireno. Kaže to savršeno smireno.

Svi koji su ovo prošli neka se sete tog momenta. Kakva je bila boja njenog glasa. Kakav joj je bio izraz lica. Da li ti je delovala uznemireno — ili savršeno pribrano.

Jasno je znala šta govori, kako govori i zašto to govori.

Za tebe je to bio početak kraja.

Za nju je to bio kraj procesa.

Šta to znači za tebe

Ti si u šoku. U neverici. Ljut si, ne možeš da prihvatiš, tužan si, osećaš se krivim. Tvoja osećanja eskaliraju na maksimum.

Ali sve to što ti tek počinješ da osećaš — ona je već prošla. Isprocesuirala je i odradila.

Dok si ti mislio da je sve u redu ili da se ono što ne valja može popraviti, ona je radila na sebi i pripremala se za ono što ti je na kraju rekla.

Ne kasniš ti sa informacijom. Kasniš sa osećanjima.

I zato tebi sada ne treba objašnjenje njene odluke. Ne treba ti ni odgovor na pitanje zašto. Tebi treba da odradiš sve ono što je ona odavno uradila — svoja osećanja.

Tvoja osećanja u vezi sebe i tog braka — to je sada tvoj posao. I to je jedini deo cele ove priče na koji ti zaista imaš puni uticaj.

Pitanja i odgovori

„Kako nisam primetio šta se dešava — jesam li stvarno bio toliko slep?“ (Prisećaš se njenih reči i postupaka i svuda vidiš znakove njenog odlaska.)

— Ti si živeo u uverenju da imate probleme koje ćete rešavati zajedno. Zato si njene postupke tumačio u okviru tog zajedničkog života. Sad kad je otišla ti svemu unazad daješ drugo značenje. Onda ideš još dalje: ako nisam video šta se dešava u mojoj sopstvenoj kući, šta ja uopšte znam? Tako počinješ da osporavaš sopstvenu vrednost.

„Da sam ranije promenio svoje ponašanje, da li bih sačuvao brak?“ (Vraćaš se na jedan razgovor, svađu ili njenu primedbu i misliš: tu sam sve upropastio.)

— U toj priči koju uporno ponavljaš sebi ti tačno znaš šta je trebalo da uradiš, a ona bi posle toga sigurno ostala. Odakle ti sigurnost u njen izbor? Nemaš je. Ali prihvatio si da je opstanak braka zavisio od jednog tvog poteza. Zato se tom trenutku stalno vraćaš, kao da još postoji prilika da ga promeniš. U programu se bavimo tom krivicom zbog koje ono što je završeno i dalje proživljavaš kao zadatak koji nisi obavio.

„Ima li smisla da joj sada pokažem da sam se promenio?“ (Spreman si da uradiš sve ono što ti je ranije tražila.)

— Sada odjednom pristaješ na sve. Imaš vremena da je slušaš, da preuzimaš obaveze koje si ranije izbegavao. I posle svakog poteza gledaš u nju: da li je primetila, da li je omekšala, da li se predomislila? Ako nije, sav trud ti izgleda uzaludan. Zašto? Zato što uspeh meriš njenom reakcijom. Čak i kad uradiš nešto savršeno, tebi to ne vredi sve dok ona ne kaže da je zadovoljna. I šta onda očekuješ da se desi? Da povuče svoju odluku? Neće, jer ti si za nju ’bivši’.

„Kako da podnesem to što su drugi znali da će otići, a ja nisam?“ (Setiš se slave ili porodičnog ručka i pitaš se ko je za stolom već znao.)

— Sada premotavaš taj film. Ti pričaš o letovanju, oni te slušaju, a tebi danas deluje da su svi znali i pravili budalu od tebe. Onda sledeći put pred tim ljudima osećaš potrebu da se opravdaš. Objašnjavaš im da nisi ni znao ni slutio, iako te niko ništa nije pitao. Tako svoju ’ideju’ o njihovom mogućem saznanju pretvaraš u sopstveno poniženje.

„Ako je ona to prolazila godinama, znači li da i mene čekaju godine ovog pakla?“

— Njen proces ’odvajanja’ ne određuje koliko će trajati tvoj. Ali ako svakog dana ponavljaš šta je rekla, kako se udaljila i šta si mogao da sprečiš, ti se i dalje baviš njom, a ne svojim oporavkom. Tvoja osećanja u vezi sebe ostaju ista: odbačen si, nedovoljan, nesposoban da sačuvaš porodicu. Upravo tim doživljajem sebe bavimo se u KEGP programu.

Tvoj sledeći korak

Ako se prepoznaješ u ovome što objašnjavam i želiš da zauvek izbaciš 'bivšu' iz svog sistema — da više ne misliš o njoj, da ponovo spavaš normalno, da radiš punim kapacitetom i da budeš pravi Tata kad si sa svojom decom — javi se.

— Garancija Uspeha 100% —

Zakaži konsultacije →